MUZIKA
Registruj se i postani i TI clan Muzika Foruma!
Pristupi

Zaboravio sam šifru

Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga

Statistike
Imamo 2976 registrovanih korisnika
Najnoviji registrovani član je BrankaS

Naši korisnici su poslali ukupno 14346 članaka u 5870 teme
Decembar 2016
PonUtoSreČetPetSubNed
   1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031 

Kalendar Kalendar

Fluks RSS


Yahoo! 
MSN 
AOL 
Netvibes 
Bloglines 



Mreža koja je ulovila svet

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Mreža koja je ulovila svet

Počalji od Admin taj Sub 29 Nov 2008 - 3:07

Mreža koja je ulovila svet


Internet je postao sastavni deo života više od milijarde ljudi na planeti. Posao, ljubav, novac, slava, zabava - sve je to na samo "klik" od vas. Međutim, nameće se pitanje šta nam preostaje kada se računar isključi.




Internet predstavlja ne samo najveći tehnički izum do sada već i sažetak svih zahteva koje XXI vek postavlja pred čoveka. On je brz, pouzdan, sveobuhvatan, zabavan, raznovrstan, naposletku, i sam po sebi dovoljan. Analitičari podsećaju da je upravo ta globalna mreža bila presudna da Barak Obama zakorači u Belu kuću. To je, ujedno, i konačna potvrda onoga što se i do sada znalo: internet je lider među medijima!

Kada je devedesetih godina počeo masovno da se koristi, postavilo se pitanje da li bi čovek i računar, recimo, mogli da posredstvom interneta opstanu dve nedelje izolovani od spoljnog sveta. Naravno, dileme više nema, ali se sada nameće suprotno pitanje: koliko čovek najduže može da izdrži bez interneta?
Najposećeniji sajtovi

1. Facebook.com

2. Google.com

3. Hi5.com

4. Live.com

5. MSN.com

6. MySpace.com

7. Orkut.com

8. Wikipedia

9. Yahoo.com

10. YouTube.com


Svedoci smo da bez njega nema savremenog poslovanja, da nam pruža sve značajnije informacije, da nam omogućava brzu i laku komunikaciju s osobama širom sveta i mnogo toga drugog pa se lako može zaključiti da bi samo jedan sat bez konekcije bio dovoljan da nastane opšti planetarni kolaps. Važnost interneta ilustruje i podatak da je 50 miliona korisnika stekao za samo pet godina, dok je isti taj broj ljudi televizija privukla tek za 13 godina. Mnogi ga smatraju i glavnim krivcem za sve veću otuđenost među ljudima, ali je činjenica da praktično i ne postojite ako vas nema na "Guglu".

Najveći svetski pretraživači poput "Gugla", "Jahua", "MSN-a", "AOL-a", "Amazona" i drugih svrstavaju se među firme čija se vrednost meri milijardama dolara. Lari Pejdž i Sergej Brin, osnivači "Gugla", samo su tokom 2006. godine ostvarili neto dobit veću od tri milijarde dolara! Firma koja danas zapošljava više od 12.500 ljudi uspela je da za samo deset godina postojanja ostvari takve poslovne rezultate koji su je uvrstili među deset najuspešnijih svetskih kompanija.

Razvoj interneta je započeo devedesetih godina prošloga veka, ali je njegova istorija ipak znatno duža. Mnogo je datuma koji konkurišu za titulu rođendana globalne mreže, ali joj je najbliža 1969. godina kada je američko Ministarstvo odbrane odobrilo projekat po imenu ARPANET (Advanced Research Project Agency Network). Atmosfera hladnog rata i američki strah od sovjetskog nuklearnog napada podstakli su istraživanja koja bi omogućila komunikaciju i nakon nuklearnog udara. Eskperimenti su doveli do nekoliko važnih otkrića koja su omogućila da ARPANET vremenom, od isključivo vojnog projekta, preraste u civilno dobro. Prva dajl-ap konekcija je uspostavljena 1965. godine između Masačusetsa i Kalifornije, a velika zasluga u daljem razvoju interneta pripada i sovjetskom satelitu "Sputnik", koji je lansiran u Zemljinu orbitu 1957. godine.
ZANIMLJIVOSTI:

- Najčešće korišćeni jezici na internetu su engleski - 30 odsto, kineski - 17 odsto, španski-9 odsto, japanski - 7 odsto, francuski i nemački - po 5 odsto.

- Najviše svetskih korisnika interneta je iz Azije - 40 odsto, zatim slede Evropa, Severna i Južna Amerika, Afrika i Bliski istok, dok je na poslednjem mestu Australija sa samo jednim procentom.

- Pojedine zemlje, među kojima su Kina, Iran, Severna Koreja i Saudijska Arabija, uvele su internet cenzuru koja je ograničila pristup pojedinim sajtovima političke i religijske sadržine.

- Mnoge države su uvele zabranu objavljivanja dečje pornografije na internetu, ali nisu aktivirale filtere koji bi to sprečili.

- Ime najpoznatijeg svetskog pretraživača "Gugla" je prvobitno trebalo da bude "Gugol", što je naziv broja koji sačinjava jedinica i sto nula, ali je taj naziv već bio u upotrebi.

- Podaci s interneta dostupni su na 36 svetskih jezika.

- Optimalna brzina protoka informacija putem interneta je od 0,1 do 1 sekunde.

- Svaki osmi brak sklopljen tokom prošle godine u Americi započeo je poznanstvom na internetu, dok je 44 odsto bračnih parova u Britaniji priznalo da je pratilo internet aktivnosti svojih supružnika bez njihovog znanja.

- Oko 900.000 ljudi u Srbiji koristi internet.



Prava revolucija je nastupila 1983. godine kada je upotrebljena tehnologija koja se i danas koristi i čije je prednosti tada u svetu koristilo svega hiljadu ljudi. Međutim, od početka je bilo jasno da će ta tehnička novina promeniti sliku sveta. Nesmetan i brz protok informacija postao je sušta realnost.

Zasluge za razvoj interneta se pripisuju i Alu Goru, koji je uvideo važnost nove tehnike planetarnog povezivanja i obezbedio potrebna sredstava za njeno usavršavanje. Inače, naziv "internet" označava mrežu unutar mreže, odnosno interkonekciju više računara. Povezivanje više od 150 miliona kompjutera, koliko ih je trenutno "nakačeno" na internet, omogućila je složena tehnologija koja počiva na bakarnim žicama, optičkim kablovima i prijemnicima bežičnog povezivanja. Ovaj, laicima skoro neshvatljiv mehanizam, omogućava pristup dokumentima i podacima koji se nalaze na adresama World Wide Weba (WWW). WWW ili svetska mreža nastala je 1989. godine u najvećoj laboratoriji čudesa na svetu - CERN-u. Dovoljan je samo letimičan pogled na rast broja veb-strana pa da postane jasno kolika je raznovrsnost informacija koja lebdi virtuelnim prostorom: 2001. godine na vebu je bilo 550 milijardi dokumenata, dok je u junu 2008. godine, putem globalne mreže, pristup bio omogućen jednom trilionu dokumenata.

Najveći broj sajtova, skoro tri četvrtine, ima komercijalan karakter. To je pokrenulo novu eru marketinga, od reklame do prodaje. Internet je postao velika pijaca svega i svačega. Kuća, posao, svakojake potrepštine, kućni ljubimci, život, intima - praktično sve je dostupno. Moguće je satima razgovarati s nekim ko je na drugom kontinentu, upoznati ljude koji žive širom sveta i diskutovati s potpunim strancima, a sve to po skoro beznačajnoj ceni.

Sve je to doprinelo velikoj popularnosti sajtova koji omogućavaju poznanstva i druženja. Sajt "Maj spejs" je imao sto miliona korisnika još još 2006. godine, a dnevno se na njega "zakači" oko 230.000 ljudi. Velika konkurencija ovom sajtu je "Fejsbuk", nastao 2004. godine, koji je do sada okupio nešto manje od 120 miliona korisnika i ostvario rekordnu posećenost.

Međutim, "nevidljivost" koju pruža internet istovremeno "otvara vrata" i brojnim manipulacijama i prevarama. Najčešće žrtve zloupotreba su najmlađi, ali nisu zaštićeni ni odrasli koji putem interneta traže partnere, prijatelje, poslovne ortake. Sve više ljudi satima sedi za kompjuterom i virtuelno flertuje s osobom za koju praktično i ne zna kojeg je pola i kakvog izgleda. Sem toga, zloupotrebu predstavlja i slanje reklamnih materijala nepoznate sadržine, takozvanih spamova, koji mogu doneti različite viruse i ozbiljno ošteteti računar. Činjenica je, međutim, da su mogućnosti interneta najbolje prepoznale marketinške agencije pa se najveći broj sajtova finansira isključivo od izdavanja reklamnog prostora, a zarade često premašuju milijarde dolara. Tako je, na primer, britanski student Aleks Tju preko noći postao milioner prodajom piksela na svom reklamnom sajtu www.milliondollarhomepage.com.

Novinu predstavlja i sajt "Ju tjub", koji je omogućio razmenu video zapisa. Sadržaj nije cenzurisan tako da se, osim muzičkih spotova, smešnih kućnih dogodovština i anegdota iz života poznatih, mogu videti i brutalne scene prebijanja ili maltretiranja. Samo tokom januara ove godine, skoro 80 miliona ljudi je videlo neki od tri milijardi video klipova koji se nalaze na "Ju tjubu".

Prednosti koje pruža Internet čine ga nezamenljivim u svakodnevnom životu, bez obzira na to da li je reč o poslu, učenju ili zabavi. Zahvaljujući njemu, cela planeta je postala globalno selo, a samo jedan klik je dovoljan da se ukinu sve daljine, nedostupni predeli, nepoznati detalji, dosada, samoća i izolacija. Putovanja kroz epohe i predele, osećaj blizine udaljenih bića, uživanje u lažnom predstavljanju, ljubavne "afere" sa strancima, kolektivni virtuelni sportovi, najnovije informacije... Sve to omogućava ispunjen život u sajber prostoru. A ako jednog dana mreža "pukne"...

Paralelni svetovi

Igrice i zabava su važan segment upotrebe interneta. Jedan od sajtova čija popularnost neprekidno raste je "Sekond lajf", a omogućava vlasnicima kompjutera da stvore nov, paralelni život. Na njemu možete da kreirate svoj život iz snova: da se oženite ili udate, sagradite kuću, otvorite biznis, da kupujete i prodajete, igrate se ili da idete u školu. Dvostruki život trenutno živi više od dva miliona ljudi.

Admin
Admin Muzika Foruma
Admin Muzika Foruma

Pol : Ženski Godina : 29
Zodijak : Bik Mačka
Broj poruka : 12371
Poena : 6910
Reputacija : 12
Datum upisa : 11.06.2008

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu