MUZIKA
Registruj se i postani i TI clan Muzika Foruma!
Pristupi

Zaboravio sam šifru

Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga

Statistike
Imamo 2976 registrovanih korisnika
Najnoviji registrovani član je BrankaS

Naši korisnici su poslali ukupno 14346 članaka u 5870 teme
Februar 2017
PonUtoSreČetPetSubNed
  12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
2728     

Kalendar Kalendar

Fluks RSS


Yahoo! 
MSN 
AOL 
Netvibes 
Bloglines 



PREVARE ZA NOBELA

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

PREVARE ZA NOBELA

Počalji od Admin taj Ned 21 Dec 2008 - 23:17

PREVARE ZA NOBELA


U želji za lakim novcem, finansijski „stručnjaci" nisu birali način kako da prevare i poslovne partnere i državu i tako zgrnu milione dolara.




Najveća finansijska prevara „teška" 50 milijardi dolara u kojoj je Bernard Mejdof ojadio banke, firme i organizacije širom sveta ovih dana potresa svetsku javnost. Kralj Volstrita, kako su svi zvali Mejdofa, uspeo je u onome što nikome nije pošlo za rukom, a to je da ga niko decenijama nije otkrio i da su mu svi prevareni klijenti, sve do dana kada je priznao prevaru, slepo verovali.

Ipak, ovo je samo jedna u nizu globalnih finansijskih prevara u kojoj su ljudi ostajali bez svojih miliona. Ovo su samo neke od njih.

"Best", 1986.

Vlasnik ove kompanije za čišćenje, Beri Minkov, razglasio je kako će njegova kompanija postati „Dženeral motors" među čistačima tepiha. Izgledalo je kao da Minkov gradi multimilionsku korporaciju, ali on je to radio krivotvoreći više od 10.000 lažnih potvrda i porudžbenica. „Best" je izašao na berzu u decembru 1986. i zaradio više od 200 miliona dolara. Zapanjujuće je i to što je Beri Minkov tada još bio tinejdžer. Osuđen je na 25 godina zatvora.

„Sentenijal tehnolodžis", 1996.

Manadžment kompanije koja se bavila dostavom voća na čelu s Emanuelom Pinezom izradio je lažna dokumenta kako bi stvorio utisak o rekordnoj prodaji. Nakon lažnog izveštaja cena deonica na berzi porasla je za 451 odsto. Kompanija je prijavila dobitak od 12 miliona dolara, dok je zapravo izgubila 28 miliona. Oko 20.000 investitora izgubilo je sve što je uložilo.

„Bre-iks minerals", 1997.

Kanadska kompanija izvela je jednu od najvećih berzanskih prevara nakon što je objavila kako je njen indonezijski rudnik zlata najbogatije nalazište na svetu. Cene njihovih deonica su podivljale pretvarajući preko noći obične ljude u milionere, ali zabava je završena 19. marta 1997. Najveći gubitnici bila su tri kanadska penzijska fonda, predvođena fondom učitelja, koji je izgubio gotovo 100 miliona dolara.

„Enron", 2001.

Energetska kompanija iz Hjustona pre svog debakla bila je sedma najveća kompanija u SAD-u. Uz pomoć računovodstvenih prevara, „Enron" u svojim izveštajima nije navodio dug vredan više stotina miliona dolara. Kada se prevara razotkrila, vrednost deonica „Enrona" pala je s 90 na 0,70 dolara. Pad „Enrona" povukao je za sobom i „Artur Anderson", tada petu najveću računovodstvenu firmu na svetu.

„Tiko internešnel", 2002.

Kako ulagači ne bi zaboravili 2002, pobrinuo se i „Tiko", proizvođač elektronske i sigurnosne opreme. Glavni menadžeri „Tikoa" dodelili su sami sebi, bez pristanka deoničara, beskamatne zajmove u iznosu od 170 miliona dolara. Takođe, neovlašćeno su prodavali deonice i od profita sebi dodeljivali bonuse i povlastice. „Biznis vik" je prvog među njima, Denisa Kozlovskog, proglasio za jednog od 25 top-menadžera u SAD-u. Nakon što je skandal otkriven, osuđeni su na 25 godina zatvora.

„Vorldkom", 2002.

Pre šest godina svet je potresao skandal vezan za lažiranje knjiga kompanije vredne milijarde dolara na čelu sa Bernijem Ebersom (osuđen na 25 godina). Telekomunikacijski gigant beležio je potrošnju na kancelarijski materijal od 3,1 milijarde dolara kao ulaganje u budućnost kompanije, a ne kao troškove. Uz pomoć tog knigovodstvenog trika, kompanija je prikrivala gubitke. Deset hiljada radnika ostalo je bez posla, a ulagači su mogli samo bespomoćno da gledaju kako se vrednost deonica topi.


Viktor Lustig i Čarls Ponzi - ljudi koji su mogli da prodaju i Zemljinu kuglu

Prosto je neverovatno na šta su sve ljudi nasedali. Kažu da je ljude lako prevariti - smislite ideju, obećate im mnogo para i oni će se upecati. Izbor je veliki, samo treba biti beskrajno beskrupulozan i maštovit. U anale prevara kao kralj ušao je neprevaziđeni Čeh Viktor Lustig, kome je čak dvaput pošlo za rukom ni manje ni više nego da proda Ajfelovu kulu.




Neprevaziđen... Viktor Lustig / Prodao i Big Ben... Čarls Ponzi


Radni vek je započeo tako što je „operisao" na prekookeanskim brodovima između Njujorka i Pariza, gde je stekao svoju „reputaciju". Jedna od njegovih poznatijih prevara bila je mašina za falsifikovanje koja je savršeno kopirala novčanicu od 100 dolara. Lustig bi pokazao mašinu klijentima i, posle šest sati, mašina je izbacivala savršenu novčanicu. Klijenti bi obično plaćali i po 30 hiljada dolara za mašinu, ali već posle trećeg kopiranja mašina je izbacivala prazan papir. Lustig je stavljao tri prave novačnice u mašinu i uvek je imao dovoljno vremena da pobegne. Lustig je postao poznat kao „čovek koji je prodao Ajfelovu kulu". Kada se 1925. u Parizu pojavio članak o velikim troškovima održavanja Ajfelove kule, Lustig se predstavio kao ministar u vladi i pozvao je šest najvećih trgovaca gvožđem u Parizu na sastanak. Objasnio je da su troškovi održavanja Ajfelove kule preveliki i da je prodaja kule državna tajna. Trgovcima je dao jedan dan da mu donesu svoje ponude. Izabrao je Andrea Poisona za žrtvu. Kada je saznao da je prevaren, posramljeni Poison nije prijavio prevaru policiji. Lustig je mesec dana kasnije opet pokušao istu prevaru. Pre nego što je po drugi put prodao Ajfelovu kulu, prijavili su ga i on je pobegao u Ameriku, gde je nastavio s prevarama. Prevario je i mafijaša Al Kaponea za 5.000 dolara. Hapšen je 47 puta i uvek puštan na slobodu. Nešto slično je učinio i Škot Artur Ferguson, koji je prodavao turistima spomenike pa je tako 1924. prodao američkom biznismenu Nelsonov spomenik na Trafalgar skveru za 6.000 funti. Ferguson je prodao Big ben za kaparu od 1.000 funti i uzeo je prvu ratu za Bakingemsku palatu u vrednosti od 2.000 funti. Emigrirao je u Ameriku, gde je jednom teksaskom rančeru prodao Belu kuću po ceni od 100 hiljada dolara. Prijavio ga je australijski turista kome je pokušao da proda Kip slobode.

Admin
Admin Muzika Foruma
Admin Muzika Foruma

Pol : Ženski Godina : 29
Zodijak : Bik Mačka
Broj poruka : 12371
Poena : 6910
Reputacija : 12
Datum upisa : 11.06.2008

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu