MUZIKA
Registruj se i postani i TI clan Muzika Foruma!
Pristupi

Zaboravio sam šifru

Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga

Statistike
Imamo 2976 registrovanih korisnika
Najnoviji registrovani član je BrankaS

Naši korisnici su poslali ukupno 14346 članaka u 5870 teme
Decembar 2016
PonUtoSreČetPetSubNed
   1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031 

Kalendar Kalendar

Fluks RSS


Yahoo! 
MSN 
AOL 
Netvibes 
Bloglines 



HIPERTENZIJA = INFARKT I ŠLOG

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

HIPERTENZIJA = INFARKT I ŠLOG

Počalji od Admin taj Čet 25 Dec 2008 - 16:01

HIPERTENZIJA = INFARKT I ŠLOG


Visok pritisak jedno je od najčešćih i najopasnijih oboljenja, koje se uz odgovarajući način života i terapiju može držati pod kontrolom.




Hipertenzija spada u najčešća nezarazna oboljenja savremenog sveta. Procenjuje se da u Srbiji svaki peti čovek stariji od 40 godina boluje od povišenog krvnog pritiska. Radi se o jednom od najčešćih i najopasnijih oboljenja današnjice. Smatra se da jedna trećina odrasle populacije ima pritisak koji bi se morao lečiti, a ovaj procenat se menja po regijama u zavisnosti od načina ishrane, fizičke aktivnosti i životne dobi.

Mogući simptomi

Simptomi koje najčešće imaju bolesnici sa povišenim krvnim pritiskom su: glavobolje (naročito u potiljačnom predelu), nesvestica, zujanje u ušima, nestabilnost pri hodu, bol ili slične senzacije u grudima, nedostatak vazduha, osećaj ubrzanog ili nepravilnog rada srca i dr.


Petar Seferović, načelnik Drugog odeljenja kardiologije Instituta za kardiovaskularne bolesti Kliničkog centra, napominje da je jedan od najvećih problema to što se radi o bolesti bez simptoma.

- U prvo vreme bolesnici praktično nemaju nikakve simptome. Arterijska hipertenzija najčešće pogađa muškarce u punoj snazi u najboljim godinama između 40. i 60. godine, i oni imaju bolest koja sporo napreduje. Taj period može da traje čak i nekoliko decenija, a obično traje od pet do sedam godina. Hipertenzija je jedan od faktora rizika na osnovu čijeg postojanja se može pretpostaviti da će te osobe u budućnosti dobiti značajno kardiovaskularno oboljenje - infarkt ili šlog. Malo je slučajeva u medicini kada je veza oboljenja i kasnijeg infarkta jasno dokazana - kaže Seferović.

Prema njegovim rečima, dobra stvar je to što je postavljanje dijagnoze relativno lako, ali na nju treba misliti na vreme.




- Dijagnoza se ustanovljava merenjem povišenih vrednosti pritiska iznad 140 sa 90 nanometara žive. Ova procedura je relativno laka i podrazumeva aparat za merenje krvnog pritiska sa živinim nanometrom, koji je najsigurniji. Tako dijagnoza lako može da se postavi i u domovima zdravlja. Kada se u tri uzastopna merenja sa razmakom od nedelju dana utvrdi povišen pritisak, potrebno je preduzeti određene terapijske mere - objašnjava Seferović.

Pre nego što se odredi terapija, potrebno je obaviti dodatne preglede kako bi se utvrdilo da li je bolest i u kojoj meri uticala na ciljne organe, odnosno mozak, srce i bubrege. Potrebno je uraditi obične biohemijske analize, koje nam pokazuju da li bolesnik pored arterijske hipertenzije ima i neke druge faktore rizika, kao što su višak šećera u krvi, povišen procenat masti i kakva je funkcija bubrega.

- Ono što obično radimo pacijentima jesu kardiogram i ehokardiogram, koji pokazuju da li postoje hipertrofije leve komore kao znak reakcije organizma na povišen pritisak. Kod nekih bolesnika takođe je potrebno uraditi i pregled očnog dna da bismo videli da li oni imaju promene koje su se već razvile kao posledica visokog pritiska. Na osnovu stanja bolesnika utvrđujemo koliko je bolest uznapredovala i shodno tome se primenjuje određena terapija.




Jasni simptomi... Bol u grudima, nedostatak vazduha i nesvestica


- Za snižavanje krvnog pritiska postoji pet grupa lekova koji su izuzetno efikasni. Svaki bolesnik ima svoju individualnu terapiju, koja, ako se primenjuje u određenoj dozi i dužem vremenskom periodu, dovodi do sniženja krvnog pritiska. Danas ne možemo da regulišemo oko tri do pet odsto povišenja, a sve ostalo možemo da regulišemo, zbog toga je važno da bolesnik prihvati terapiju. Ova terapija jeste doživotna, ali je i veoma uspešna - kaže Seferović.




Oprez, ne treba ignorisati... Bol u predelu vrata i glavobolja



Način života najbolji lek

Pored lekova, na smanjenje pritiska prvenstveno utiče i način života. Zato je prva mera sprovođenje higijensko-dijetetskog režima, što podrazumeva smanjenje unosa soli i tečnosti, smanjenje težine, povećanje fizičke aktivnosti, smanjen unos kafe i alkohola. Od nemedikamentnih mera najvažnije je da se koriguje telesna težina adekvatnom dijetom i da se smanji unos soli ispod tri grama na dan.

- Neophodno je da se bolesniku objasni da je ono što nazivamo higijensko-dijetetskim merama od najveće važnosti. Lekovi sami po sebi mogu da smanje pritisak, ali je najčešće neophodno da bolesnik promeni način života. Ne smemo da zaboravimo i da je jedan od značajnih faktora rizika pušenje, koje je, nažalost, veoma često u našoj zemlji - naglašava Petar Seferović.

Admin
Admin Muzika Foruma
Admin Muzika Foruma

Pol : Ženski Godina : 29
Zodijak : Bik Mačka
Broj poruka : 12371
Poena : 6910
Reputacija : 12
Datum upisa : 11.06.2008

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu