DEBLJINA JE U GENIMA

od **Admin** taj Pon 2 Mar 2009 - 18:32

DEBLJINA JE U GENIMA

Pored loših navika u ishrani i nedostatka fizičke aktivnosti, na pojavu gojaznosti utiču i genetske promene.

Budite uzor... Roditelji, odgovarajućom ishranom i fizičkom aktivnošću sprečite nastanak gojaznosti kod dece

Epidemija gojaznosti zahvatila je i Srbiju jer, prema statističkim podacima, u našoj zemlji prekomernu težinu ima čak 54 odsto stanovništva, od čega je 36,7 odsto predgojazno, a čak 17,3 odsto gojazno. Ukoliko uzrok gojaznosti nije nezdrav način života, već promene na genima, to je moguće utvrditi jednostavnim laboratorijskim analizama.

Jelena Lukić, molekularni biolog upozorava da posledice gojaznosti mogu da budu veoma opasne po život.

- Gojaznost je hronična bolest koju karakterišu abnormalno i preterano nakupljanje masnih naslaga i predstavlja jedan od najvećih problema modernog društva. Posledice gojaznosti mogu da budu cerebrovaskularne bolesti, bolesti srca, kao što je ateroskleroza. Gojaznost može da utiče i na pojavu metaboličko-hormonalnih komplikacija, koje za posledice imaju šećernu bolest, povećanje masnoće u krvi, povećanje krvnog pritiska i poremećaj na nivou hormona rasta. U komplikacije spadaju i disfunkcija imunog sistema, bolesti digestivnog trakta, masna jetra i kamen u žučnoj kesi - objašnjava Lukićeva.

Indeks gojaznosti

Gojaznost se u kliničkoj praksi definiše pomoću indeksa telesne mase (BMI), koja se izračunava na osnovu telesne težine (kg) i izmerene telesne visine (metar na kvadrat).

Indeks izračunajte tako što što ćete visinu u centimetrima pretvoriti u metre, a zatim taj broj podignite na kvadrat. Težinu u kilogramima podelite sa dobijenom vrednošću visine u metrima na kvadrat i dobićete indeks telesne mase.

Kod odraslih osoba pod gojaznošću se podrazumeva osoba čiji je BMI 30 i više. Normalan indeks telesne mase iznosi 18.5-24.9. Postoje tri tipa gojaznosti, prvi od 30-34.9, drugi od 35-39.9 i treći od 40 i više.

Činioci koji izazivaju gojaznost su prekomerni unos namirnica, naročito visokokaloričnih, loše navike u ishrani i smanjenje fizičke aktivnosti. Pored faktora spoljašnje sredine, na gojaznost utiču i promene u genima koji su odgovorni za postojanje predispozicija za njen nastanak.

- Ove promene na genima mogu da se otkriju specifičnim molekularno-genetskim analizama. Ovo je bitno za osobe koje dijetama ne mogu da skinu višak kilograma i kod kojih jedino specijalista endokrinologije posebnom terapijom lekovima može da reši problem gojaznosti - kaže Lukićeva.

Genetska analiza naročito se preporučuje osobama koje nikakvim tretmanima ne mogu da smanje prekomernu težinu, kao i deci gojaznih roditelja.

- Za otkrivanje ovakvih promena na genima potrebno je uzeti uzorak krvi, brisa ili korena dlake i za dva do tri dana dobija se rezultat na osnovu kojeg može da se reši problem gojaznosti. Ovakav oblik gojaznosti je nasledan i budući potomci imaju 50 odsto verovatnoće da naslede mutirani gen. Zato je analizu važno uraditi deci čiji roditelji imaju prekomernu težinu i kojima je otkrivena ovakva promena na genima. Izbegavanjem faktora rizika koji dovode do gojaznosti, adekvatnim načinom života (odgovarajuća ishrana i fizička aktivnost) može da se spreči nastanak gojaznosti kod dece. Važno je problem shvatiti ozbiljno, videti da li postoji genetska predispozicija koja onda zahteva posetu endokrinologu i rešavanje problema pre nego što dođe do komplikacija - naglašava Lukićeva.

Pon	Uto	Sre	Čet	Pet	Sub	Ned
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31