MUZIKA
Registruj se i postani i TI clan Muzika Foruma!
Pristupi

Zaboravio sam šifru

Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga

Statistike
Imamo 2976 registrovanih korisnika
Najnoviji registrovani član je BrankaS

Naši korisnici su poslali ukupno 14346 članaka u 5870 teme
Decembar 2016
PonUtoSreČetPetSubNed
   1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031 

Kalendar Kalendar

Fluks RSS


Yahoo! 
MSN 
AOL 
Netvibes 
Bloglines 



KRIVI ŠTO JOŠ VOLE SRBE

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

KRIVI ŠTO JOŠ VOLE SRBE

Počalji od Admin taj Ned 22 Jun 2008 - 1:26

KRIVI ŠTO JOŠ VOLE SRBE

Goranci su i u ovim teškim vremenima ostali verni Srbiji, za čiju državnost na Kosmetu su spremni da polažu i svoje živote, zbog čega su na neprestanom udaru albanskih terorista


Muka kojoj se ne vidi kraj... Goranci osećaju veliki pritisak novih kosovskih vlasti


Nebrojeno puta Goranci su dokazali bespogovornu ljubav prema Srbiji, i nebrojeno puta skupo platili ceh zbog nje! Za Albance oni su odvajkada isto što i Srbi. Za mnoge od nas oni su prihvatljivija verzija Albanaca. A zapravo, oni su muslimani koji govore srpskim jezikom, dobrodušni i pitomi ljudi koji na surovoj Šari pretorijanski čuvaju atribute državnosti Republike Srbije. Osim rodne planine, baš ništa drugo nemaju, iako ništa osim mirnog života na njoj ne traže.

Država ih se setila posle, evo, devet godina, ravno. Dragan Đilas, ministar zadužen za Nacionalni investicioni plan, prvi je vladin zvaničnik koji je obišao Goru, u čijih je 19 sela nekada živelo 20.000 duša. Danas ih je jedva 9.000, uglavnom starih, umornih od svega...

- Tako mi Boga, samo mi znamo koliko smo propatili dosad, a čak ni Bog više ne zna kakva će nam budućnost biti - veli Misinaj, naš četrdesetogodišnji vodič kroz prozaičnu šarplaninsku belinu, stazom ka nekadašnjoj državnoj granici sa Albanijom, u nivou sela Žur.



GRANICE VIŠE NEMA... Sa albanske strane u sela oko Dragaša često upadaju naoružane bande

- Kod ovih novih, kosovskih vlasti, mnogo ispaštamo što se nismo odrekli države Srbije, a od Srbije nemamo baš mnogo pomoći zato što smo joj ostali verni... Ali, ako! Nećemo je se odreći, nema sile! U Srbiji sam se rodio i, što se mene tiče, u njoj ću i umreti. Radni vek sam proveo u našoj (srpskoj) policiji u Prizrenu (upravo zbog toga mu i ne objavljujemo puno ime - prim. aut.) i kada su mi 1999. godine savetovali: „Beži, ubiće te", rekao sam „NE!" Radio sam za svoju državu i nikome nikakvo zlo nisam učinio. Ako je to dovoljan razlog da stradam, neka stradam! Neka ubiju, more - slušamo ga, zagledani u vrhove Koritnika i padine na „Enverovoj strani".

Tugovaće Kosovo

Još se ne da čatmara, nekadašnja karaula naše vojske. Spaljena i poharana, ali na zidu grudobrana još sasvim čitko piše: Srbija! Ne bismo to ni razaznali da nam naš goranski prijatelj polušapatom nije skrenuo pažnju na taj nadrealan „detalj", u sred srbofobične metohijske svakodnevnice.

Do prvog sela s albanske strane čovek može kamenom da dobaci (vrlina je suzdržati se). Kroz krošnje se nazire Kuks, nekadašnja baza iz koje su krvoloci OVK jurišali na naše položaje...

- Vidite, granice više i nema, sve je to slobodan put. Prelazi ko, kad i kako hoće, nema nikakve kontrole. Dolaze bande sa njihove strane i pljačkaju ovo malo sirotinje što je ostalo po selima. Odvode stoku kao da je njihova ili teraju svoju na ispašu ovde. Da nam nije turskog Kfora, koji je intervenisao kad god je bilo gusto, veliki bi nas šer (zlo, nevolja) zadesio za sve ove godine. Ne znam šta još da vam kažem. Muka je velika, a kraj joj se ne vidi. Svoju decu sam učio, kako su i mene učili moji: voli i poštuj svoju državu. Evo, ja ostarih ali albanski jezik naučio nisam, međutim, moja deca su morala da ga nauče. Moraju, drugačije im života ovde više nema! Ko da ode u Prizren i progovori nešto na srpskom?! Nastavi li se ovako, nema druge, naša mala zajednica će se vremenom asimilirati u albansku većinu, pa će Kosovo tugovati i za Srbima i Gorancima - veli Misinaj.

Navali se Šar planina

Vreme je da se vratimo u selo dok nas ne „nanjuše" patrole Kosovske policijske službe, koje s vremena na vreme prođu ovuda. Mi ćemo se vratiti u Beograd, ali ovaj dobri čovek ostaje na svojoj Gori, da živi s najtežom mogućom anatemom: „prijatelj Srba".



POSETA SA VRHA... Dragan Đilas razmenio je i grudve sa Gorancima


- Kako dođe neko iz Srbije, tako ovi iz OSC-a pošalju svoje „izvestioce" da prate šta se dešava i ko je nasamo razgovarao s nekim od posetilaca. I ovi mučenici iz KPS-a moraju da obaveštavaju pretpostavljene ko je šta radio, ko je s kim zastao, ko je šta rekao... Šta će, takva im je služba - dodaje, dok se izvlačimo iz gudure, na put ka Dragašu.

Bože, izgleda da je zaista sav usud i sva istina o postojanju ovog dobrog i miroljubivog naroda sadržana u stihovima najpoznatije goranske pesme: „Navali se Šar planina"?! Zaista, kao da se sva muka ovog sveta navalila na planinu, a ona, nemoćna da išta promeni, pritisla njih. Jedno bez drugog ne mogu, a opet, zajedno im je najteže! Čemu Gora bez Goranaca - čemu Goranci mimo svoje Gore?! Bože, smiluj se ovim ljudima. Srbijo, pomozi im!

Admin
Admin Muzika Foruma
Admin Muzika Foruma

Pol : Ženski Godina : 29
Zodijak : Bik Mačka
Broj poruka : 12371
Poena : 6910
Reputacija : 12
Datum upisa : 11.06.2008

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu