MUZIKA
Registruj se i postani i TI clan Muzika Foruma!
Pristupi

Zaboravio sam šifru

Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga

Statistike
Imamo 2976 registrovanih korisnika
Najnoviji registrovani član je BrankaS

Naši korisnici su poslali ukupno 14346 članaka u 5870 teme
Decembar 2016
PonUtoSreČetPetSubNed
   1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031 

Kalendar Kalendar

Fluks RSS


Yahoo! 
MSN 
AOL 
Netvibes 
Bloglines 



Bolest poljupca - Infektivna mononukleoza

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Bolest poljupca - Infektivna mononukleoza

Počalji od Admin taj Čet 10 Jul 2008 - 17:16

Bolest poljupca - Infektivna mononukleoza
Epidemiologija

Infektivna mononukleoza je akutna virusna bolest, prouzrokovana Epstein-Barr-ovim herpes virusom (humani herpes virus 4), rasprostranjena u celom svetu. Od nje oboljevaju osobe svih uzrasta, ali najčeće bolest pogađa uglavnom školsku decu i omladinu u dobi od 15 do 25 godina. Može se javiti u sporadičnom obliku, kao i u vidu epidemija.

Bolest se prenosi kapljičnim putem i preko pljuvačke (oralnim kontaktom). Inkubacijski period (period od unosa virusa u organizam i pojave prvih znakova bolesti) traje između 5 i 15 dana. Kako od ove bolesti oboljeva uglavnom mladež, te zbog njenog oralnog prenosa, u narodnom jeziku održao se i naziv “bolest poljupca”.


Kliničke manifestacije bolesti i postavljanje dijagnoze

U najvećem broju slučajeva bolest počinje povišenom temperaturom, 38-40°C, koja traje 7-10 dana, te drugim opštim simptomima infekcije, kao što su: glavobolja, grlobolja, opšta slabost, bol u mišićima i zglobovima, drhtavica, gubitak apetita i mučnina. Na ove opšte simptome mogu se nadovezati karakteristični, specijalni simptomi u obliku generaliziranog povećanja limfnih žlezda u svim regijama, posebno u predelu vrata (naročito zadnja grupa), gde se grupišu u "pakete". Gotovo redovna pojava je uvećana slezina, a vrlo čest simptom je lakunarna angina (ždrelna angina) i sitna krvarenja na granici mekog i tvrdog nepca.

Česta manifestacija infektivne mononukleoze je i hepatitis praćen uvećanjem jetre, mučninom, povraćanjem, gubitkom apetita te pojavom žutice. Dosta retko, bolest se može manifestovati i simptomima od strane centralnog nervnog sistema (encefalitis) u vidu jake glavobolje, ukočenog vrata, fotofobije (osetljivost na svetlo) te znacima perifernog neuritisa. Izuzetno retko moguće su i plućne manifestacije u vidu bolova u grudima, otežanog disanja i kašlja.

Šarenilo i raznolikost simptoma ove bolesti naročito zapaljenje ždrela, hepatitis, ospa i uvećanje linfnih žlezda jako otežavaju diferencijalnu dijagnozu.

U toku infektivne mononukleoze redovne su promene u krvnoj slici, koje se sastoje u izrazitom povećanju broja limfocita (limfocitoza) i pojavi takozvanih atipičnih limfocita. U preko 90% slučajeva znatno su povišene vrednosti jetrenih enzima (transaminaze), koji ukazuju na prolazno oštećenje jetre.

Dijagnoza infektivne mononukleoze postavlja se na temelju karakteristične kliničke slike (tri simptoma: visoka temperatura, grlobolja, paketi povećanih limfnih žlezda), pratećih promena u krvnoj slici bolesnika te porastu titra heterofilnih antitela na mononukleozu (rezultat se dobija za nekoliko dana).
Postoje i brzi dijagnostički testovi dokazivanja mononukleoze tzv. Mono-test kojim se do dijagnoze dolazi u roku od 30-60 minuta.

Tok bolesti i komplikacije

Visoka temperatura traje obično 7-10 dana, a sa njenim normalizovanjem, normalizuje se i nalaz u ždrelu i postepeno se gube opšti simptomi bolesti. Povećane limfne žlezde, uvećana jetra i slezina smanjuju se polako, te bolest prosečno traje oko šest nedelja. U izuzetnim slučajevima simptomi ove bolesti mogu postojati i 2-3 meseca.

Najčešće komplikacije infektivne mononukleoze su sekundarne bakterijske infekcije ždrela i grkljana, obično od strane streptokoknih bakterija.

Pored prolaznog oštećenja jetre u toku bolesti, moguća su oštećenja (komplikacije) na nevnom sistemu, srcu i plućima, a vrlo retko može doći do rupture slezine, i to prilikom težeg fizičkog napora ili u slučaju tupe, neki put bezazlene traume u levom gornjem trbušnom kvadrantu. Ruptura slezine ukoliko se ne prepozna na vreme može dovesti i do smrtnog ishoda.

Dosta retko infekcija sa EB- virusom može prouzrokovati maligni limfom koji potiče iz B-stanica.
Kod Burkitt-ovog linfoma vilice, koji se javlja kod dece u Africi, po pravilu u serumu bolesnika uvek postoje antigeni Epstein-Barr virusa.
Isto tako infekcija sa ovim virusom je udružena sa nazofaringealnim karcinomom u nekim određenim populacijama. Etiološka uloga EB-virusa kod ovih neoplazmi nije tačno utvrđena.


Lečenje

Ne postoji specifično lečenje ove bolesti.
U osnovi je simptomatsko, a bolest u velikoj većini slučajeva prolazi bez komplikacija i posledica.

Neophodno je relativno mirovanje sve dok traju opšti simptomi bolesti (visoka temperatura, glavobolja, malaksalost).

U akutnoj fazi bolesnik treba da unosi veliku količinu tečnosti u organizam, ishrana treba da bude lagana, a prostorija u kojoj bolesnik boravi da se redovno provetrava i održava sa procentom povećane vlažnosti.

Za smanjenje telesne temperature iznad 38°C, treba koristiti antipiretike, prvenstveno iz grupe Paracetamola, izbegavajući Acetilisalicilnu kiselinu (Aspirin i srodne derivate), posebno kod manje dece, radi moguće pojave tzv. Ray-ovog sindroma, kao i moguće udruženosti trombocitopenije (umanjenje broja trombocita u krvnoj slici) sa ovom bolešću, što može kao posledicu imati povećanu tendenciju ka krvavljenju.

U preko 20 % slučajeva postoji udruženost ove bolesti i lakunarne angine (faringo-tonsilitis/zapaljenje ždrela i krajnika) prouzrokovane bakterijom beta-hemolitički Streptokok, što zahteva primenu antibiotika, najbolje antibiotika iz grupe makrolida (Azithromicin, Roxythromicin, Erythromicin, Clarithromicin), izbegavajući antibiotike penicilinsko-ampicilinske grupe koji dosta često kod obolelih od mononukleoze dovodi do pojave jako nezgodnog kožnog raša.

Upotreba kortizonskih lekova je limitirana na komplikovane slučajeve infektivne mononukleoze, kod kojih postoje komplikacije od strane disajnih puteva, srca, centralnog nervnog sistema ili perzistiranje visoke septičke temperature i posle 7 dana od početka prvih znakova bolesti, kao i u slučaju komplikacija od strane hematopoeznog tkiva (hemolitička anemija, izražena trombocitopenia).

U narednih mesec-dva dana, po prolazku akutne faze bolesti, neophodno je izbegavati teži fizički napor i sport, posebno borilačke veštine, zbog rizika od moguće ozlede slezine.

Admin
Admin Muzika Foruma
Admin Muzika Foruma

Pol : Ženski Godina : 29
Zodijak : Bik Mačka
Broj poruka : 12371
Poena : 6910
Reputacija : 12
Datum upisa : 11.06.2008

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu